Milovan Danojlic - Naivna Pesma - Ogledi i Zapisi o Decijoj Knjizevnosti (Odlomak)

...

Дете као читалац занимљив је проблем, али излази из круга тема које нас овде превасходно занимају. О том проблему најчешће се говори произвољно и нестручно. Ми детету према потребама и приликама приписујемо жеље и тежње по нашем укусу, узносимо његову замишљену душевну чистоту да, потом, те лепе претпоставке наметнемо и дечјој песми. О детету као читаоцу са сигурношћу би могли да говоре педагози, социолози, психолози, библиотекари, и то на основу промишљених испитивања. Са њиховим се изучавањима дечји песник може упознати, али та врста обавештења тешко да ће утицати на његово надахнуће. Али она нам могу помоћи да се ослободимо неких заблуда, што није неважно.       

Наивном се песмом дете не може васпитавати на онај начин који би педагозима највише одговарао. Тачно је да се стихована поука боље памти, али између мнемотехничких олакшица и поетске спознаје зјапи непремостив јаз. Стихоклепци који су се потчинили педагогији и њеним лепим намерама јасно се разликују од оних којима је дечја песма стваралачко опредељење. Њихове лоше песмице плод су срачунатог прилагођавања једном наоко примењеном песничком жанру. Васпитавању у ужем смислу песма не може служити... Начела педагогије су једна, поезије друга. Ако се, остварени понаособ, њихови резултати у неким тачкама могу додиривати, препоручљиво је, и за поезију и за педагогију, да своје тежње остварују независно једна од друге. Исто тако, није потребно распиривати нетрпељивост између једног и другог приступа детету. Изворна и чиста дечја песма не може бити неваспитна. Добар педагог увек ће се моћи њоме послужити, а да је притом не повреди. Уметничку лепоту не треба поучавати истини, моралности и племенитости, пошто нас она сама тим начелима и осећањима дубоко надахњује.

Предуслов постојања дечје песме је лакши, слободнији приступ стварима и речима, и нехат према Литератури; услов њеног даљег опстанка је нестицање навика. Навике најчешће стиче ако се искључиво усмери према детету-читаоцу. Дечји песник се искључује из једне пренапорне игре да би био ближи себи и својој вокацији; али се поново, бесповратно губи ако се, накнадно, снађе као дечји писац, ако се извешти и постане „стручњак” на том, нижем нивоу.

...