Пропевавши
о деци и за децу, Змај је, први код нас , уобличио једну целовиту, радосну
визију, а срећу постојања узнео до врховне философије. Глас елементарне радости
пред непорецивом лепотом света, пред годишњим добима која долазе одлазе, због
смешних и необичних збивања у жиботињском свету, због тајни којима се никад не
начудити, склоност ка разјашњавању и поучавању глас дечји и глас о деци,
потврдио се као једна од могућности модерне поезије... Змај нас је, на самом
почетку живота, учио да је светлост добра, а живот задивљујућ. Свет је заносан
зато што је такав какав је:
Oнде поток,
Онде цвет;
Тамо њива,
Овде сад;
Ено сунца,
Ево хлад.
Толиком
здрављу, толикој радости и добродушности, ми данас можемо да верујемо само у
дечјој поезији. Зато су се наведени стихови, првобитно писани за одрасле, сами
преселили у њу.
No comments:
Post a Comment